Finansiranje vantelesne oplodnje samo je jedna u nizu stvari koje parovi moraju da reše pre nego što uđu u ovaj postupak.
Jelena i Milan Milovanović putovali su prošle godine iz Loznice u Novi Sad zbog vantelesne oplodnje, gde su i začeti njihovi blizanci Veljko i Vojin, danas šestomesečne bebe. Milan je inače „svoj gazda”, ima kompjutersku radnju, Jelena je zaposlena u osiguravajućoj kući, ali kao i mnogi drugi u Srbiji žive uz kredit. Jedan već imaju, a drugi su uzeli za vantelesnu oplodnju. Odluka da se ponovo zaduže nije bila laka jer, pričaju, u Loznici se teško živi, promet je sve manji, radnje i mala preduzeća teško opstaju. Želja za roditeljstvom je ipak prevagnula.

Finansiranje vantelesne oplodnje samo je jedna u nizu stvari koje parovi moraju da reše pre nego što uđu u ovaj postupak. Uz prosečne plate u Srbiji i bez ušteđevine, to nije mali problem. Država pomaže tako što finansira tri pokušaja VTO, uz starosnu granicu do 40 godina u momentu dobijanja odluke o ispunjenosti uslova za ulazak u nacionalni program.

Vantelesno začeće finansiraju i pojedini gradovi za lokalno stanovništvo. U Novom Sadu plaća se jedan pokušaj, a pravo za tu uslugu koja se obavi u Kliničkom centru Vojvodine ima žena koja je prethodno bez uspeha imala tri pokušaja začeća u nacionalnom programu, zatim žena starija od 40 godina, ali ne više od 44, kao i ona koja je rađala, ali nema živo dete ili ima jedno dete, a nema uslova da prirodnim putem dobije drugo.

Novi Sad je za to ove godine izdvojio 15 miliona dinara, a pravo na naknadu troškova, do 220.000 dinara, do sada je ostvarilo 59 žena, navode za „Politiku” u Gradskoj upravi za socijalnu i dečju zaštitu.

Vojvodina finansira VTO za drugo, treće, četvrto i svako naredno dete. Uslov je dakle da već imaju jedno dete, kao i da par živi u Vojvodini minimum godinu dana, a starosna granica za ženu je 44 godine.

„Ta demografska mera biće i sledeće godine”, kaže za „Politiku” pomoćnica pokrajinskog sekretara za socijalna pitanja i demografiju Svetlana Selaković, navodeći da se dosad izdvajalo po 200.000 dinara za par, koji je VTO mogao da obavi u državnoj ili privatnoj ustanovi sa dozvolom za ove usluge, a ove godine sekretarijat je odobrio 45 zahteva.

Novac za vantelesnu oplodnju daju i pojedine banke, kao beskamatni kredit.

„Nije lako u današnje vreme priznati da ste u vantelesnoj oplodnji dobili ’bebu na kredit’. Nije baš human izraz, ali je tako”, kaže novosadska doktorka Zorica Ilić Crnogorac, specijalista za sterilitet i fertilitet.

Njena klinika „Genesis” beleži oko 2.000 „svojih” beba koje su kroz VTO došle na svet u poslednjih deset godina. Tu se obavlja začeće i iz državnog i pokrajinskog programa. Ova ustanova je jedna od ukupno 11 privatnih u celoj Srbiji sa kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje ima zaključen ugovor za usluge vantelesne oplodnje. A od toga ih je u Novom Sadu četiri.

Milovanovići su ranije u državnom programu pokušali da postanu roditelji, ali postupak za njih nije bio sa srećnim ishodom.

„U bolnici u Valjevu nam jesu maksimalno izašli u susret, ali je velika gužva. Pre toga smo sakupljali papire i to nam je, kao i drugima, bio veliki problem. Na red smo došli posle oko godinu dana”, priča Jelena. Posle toga, na preporuku prijatelja, odlučili su da pokušaju kod novosadske doktorke. Tada RFZO nije imao ugovor sa privatnicima, pa su uzeli kredit.

Ovih dana bračni par je ponovo bio u Novom Sadu, zajedno sa bliznacima, na godišnjem susretu koji doktorka priređuje pred Novu godinu. Na svečanost je stiglo još sedam beba koje su tu ove godine prvorođene. Sve su kao novogodišnji poklon dobile po 20.000 dinara Kredi Agrikol banke.

„Ovako slavimo čudo od života. Lepa je tradicija da se dobiju pokloni kad se rodi beba”, kazao je izvršni direktor ove banke Karlos de Kordu.
Snežana Kovačević politika.rs foto s.kovacevic