Naučio sam da sviram od starijih, ali i od mlađih muzičara, i od boljih i od lošijih. Od svakog nešto može da se nauči, priča Lozničanin Marko – Exer Perić (23).
Iako mlad po godinama, Marko, samouki rok gitarista, već ima zavidnu muzičku kilometražu. Svirao je po kafićima i kafanama, vojvođanskim salašima i bosanskim kasabama, moto-skupovima, ali i na velikim koncertima. Sve – od Hendriksa do tamburaša. Kao neki muzički doktor Džekil i mister Hajd, Marko zna da zasvira na električnoj gitari zubima, baš kao čuveni Džimi Hendriks, a onda se transformiše u majstora starogradskih bisera.

– Kada sam imao devet godina, krenuo sam u muzičku školu i ubrzo shvatio da to nije za mene. Nisam se video kao klasičnog gitaristu, niti želeo da mi neko pokazuje bilo šta. Voleo sam da gledam i učim od starijih muzičara dok sviraju – kaže Marko.

Svirao je sa decom od 12 godina, ali i sa muzičarima koji gaze pedesetu, gledao i upijao kako i bolji i lošiji od njega sviraju jer, kako kaže, od svakoga možeš nešto da naučiš. Kad nije bilo bubnjara, svirao je na bubnjevima, kad nije bilo basiste, bio je basista, a često je preuzimao i ulogu pevača ili tekstopisca.
– Prvu električnu gitaru zaradio sam pred kraj sedmog razreda i počeo sam da vežbam devet sati dnevno. Prvi nastup mi je bio u restoranu „Tri česme“ u parku Banje Koviljače, gde sam svirao sa drugaricom – priča Marko.

Posle su došli i prvi rok sastavi, poput „Tip-top“, „Divlji zapad“, „Drugi nervni slom“, TNT… Kasnije i oni ozbiljniji, poput „Terapije“ (Banja Koviljača), „Santa Monike“ (Novi Sad), „Seizmosa“ (Loznica). Pokušao je Marko da živi od muzike, ali…

– Bilo je kriznih momentata. Od muzike nije moglo da se zaradi skoro ništa pa sam je pre dve godine potpuno napustio, posvetio se porodici i kući, svu opremu sam rasprodao i više od godinu dana nisam svirao. Bavio sam se majstorskim poslovima, ali bilo je teško bez nečega što voliš i što te ispunjava – iskren je Marko. Onda je odlučio da krene ispočetka, počeo ponovo da svira, restairora i popravlja gitare, obučava mlađe gitariste i svira u tamburaškom orkestru „Kafanski svirač“ i rok sastavima „Gromobrani“ i „Lavirint“. Živi svoj muzički san i poručuje da život treba pretvoriti u muziku.
S.Pajić izvor blic.rs