Milan Rikalović, predsednik ŠK „Sloga“ Lipnički Šor, sinoć je bio u restoranu Madera, u Loznici, gde je zajedno sa svojim igračem, šestogodišnjim Markom Veselinovićem, čekao igru sa legendarnim šahistom Karpovom. Potpuno spontano započeli smo priču o šahu, prilikama, zadovoljstvu i nezadovoljstvu, kao i predlozima šta i kako treba menjati u ovoj sferi.

 

Poštovani gospodine Rikaloviću, ovde ste sa Markom Veselinovićem, koji ima samo šest godina i koji je, čini mi se, najmlađi igrač. Recite nam nešto o njemu?

 

Ja sam večeras ovde sa Markom Veselinovićem. Marko je učestvovao na opštinskom i okružnom prvenstvu osnovnih škola, koje je organizovao naš Šahovski savez. Prošle godine se plasirao i za republičko takmičenje, a učestvovao je u kategoriji do četvrtog razreda sa samo 5, 5 godina. Igrao je izvanredne partije, međutim, bio je isuviše mali da ide i na republičko takmičenje. Igrao je i zvaničnu partiju za ekipu ŠK „Sloga“ iz Lipničkog Šora i talenat koji on ima za šah treba još izgrađivati i mi očekujemo da nas po kvalitetu sve prevaziđe.

 

IMG_4788     

Marko Veselinović

 

Da li Loznica trenutno ima šahistu koji odskače od drugih? 

 

U Loznici trenutno nemamo šahistu koji odskače od drugih. Ima par njih koji su ujednačeni u kvalitetu. Da spomenemo iz ekipe iz Šora, Đurić Zorana, Marka Stojanovića, Ljubinković Miodraga, a tu su još mnogi drugi. Ja bih spomenuo našeg sponzora i čoveka koji je najzaslužniji što mi imamo ekipu u Drugoj ligi. To je Zdravko Ilić, jedan od vlasnika Omega Profeksa, koji nas je i igrom i finansijski uvek podržavao i držao u tom rangu gde jesmo. Čak smo osam godina bili u toj Drugoj ligi kada je gradski klub bio rang ispod nas. Sada smo zajedno sa njima u tom rangu i borićemo se da tu i opstanemo. Imali smo jednog momenta ekstra ekipu, možda smo mogli ući i u Prvu ligu Srbije, što je malo iznenađujuće da jedna seoska ekipa dođe do takvih rezultata ali malo nam je izmaklo to prvo mesto zbog sklopa okolnosti i par loših partija koje je odigrala kompletna ekipa.

 

Predsednik ste ŠK “Sloga” iz Lipničkog Šora. Otkada ste krenuli sa radom? Kako je tekao taj put?

 

Mi funkcionišemo od 1995. godine. Slučajno je nas dvadesetak entuzijasta rešilo da napravi klub i zbog dobrog kvaliteta mi smo veoma brzo napredovali, iz tog najnižeg ranga došli smo do Srpske lige, gde smo uspeli da iste godine iz Srpske lige uđemo u Drugu ligu, tako da smo tri godine išli sve rang za rangom. Posle je nastalo par problema, izmene u rukovodstvu kluba i tako dalje, zbog čega smo ispali, pa smo se ponovo vratili u Drugu ligu. Sada imamo, ponovo, finansijskih problema, kako tu ostati jer takav rang zahteva i finansijsku potporu, a mi je trenutno nemamo.

 

Odakle dolazi finansijska pomoć?

 

Finansijska pomoć dolazi, uglavnom, od tog našeg sponzora, Omega Profeksa, dok Opština Loznica ima čudne kriterijume. Mi smo konkurisali za budžet, i od četiri kluba, dva su Druga liga, dva dva ranga niže, mi smo dobili najmanje iako smo u najvišem rangu. Kako sam već rekao, postojimo od 1995. godine, i okupljali smo se, uglavnom u osnovnoj školi u Šoru ili u Domu kulture, u prostoriji koja služi za venčanja i koja je dosta solidna i mogu da se igraju i zvanična prvenstva. E tu je, jedino, problem što treba raditi sa ovim mladima i imati prostor koji služi samo za šah. Mi imamo izvanredan Dom kulture ali ostaje kako tu prostoriju održavati, plaćati obaveze koje ona nosi sa sobom, tako da tu nismo našli neke mogućnost da tako funkcionišemo.

 

Kako funkcionišete? Gde trenirate?

 

Šah se, uglavnom, igra po kućama, od prvenstva do prvenstva, kao što je bio turnir, recimo, sada u Sunčanoj reci, vezano za legendu lozničkog šaha Božu Kiću, u Šapcu veoma često idemo na turnire, organizujemo ovako neka druženja između klubova. Veoma često igramo sa nekim klubom koji nam je tu u okruženju. Mi smo prošle godine pravili jedan izvanredan turnir gde je učestvovalo pet ekipa čak tri ekipe iz Republike Srpske, jer naš glavni sponzor je rodom iz toga kraja pa smo imali posete iz Ljubovije, Bratunca i Velikog Zvornika.

 

Koliko iznosi članarina u klubu?

 

Članarine nema u klubu, samo dobra volja. Ja sam predsednik kluba, amaterski i nemam nikakvu korist od toga, uglavnom imam trošak.

 

Da li klub ima više starijih ili mlađih članova?

 

Par ljudi u našem mestu neverovatno dobro igra šah i onda stariji kada dođu i počnu da igraju sa nama, izgube volju da igraju sa nama jer osete da nemaju taj kvalitet i onda se povuku, tako da mi nemamo stalno priliv nekih novih članova jer nama treba organizacija više sa mladima. Stariji se više zadovolje da među sobom igraju, po kućama uz druženje, a ne i u klubu. Ipak, kažem, budućnost kluba je na mladima.

 

Koliko šahovskih klubova ima Loznica, trenutno?

 

Loznica ima trenutno pet šahovskih klubova. Loznica, Lipnički Šor, Lešnica, Klupci i još jedan, novoosnovani klub od prošle godine u Klupcima, a ove godine se planira osnivanje i šestog šah kluba na ime Bože Kiće koji je bio poznat i u Srbiji i šire, i očekujem da će oni to i ostvariti. I onda mi moramo kao jedinstveno udruženje šahista da nastupimo u našem gradu, da probamo da podignemo i naš rejting, da nas malo više uvažavaju i primećuju. Šah klub u Krupnju, u Ljuboviji, Vladimircima, daleko bolje finansijski prolaze u svom gradu nego mi.

 

U njihovom načinu rada da li sve funkcioniše kako treba ili imate neke primedbe?

 

Najveći nedostatak je što mi nemamo sportskog radnika u gradu, što grad nema profesionalnog sportskog radnika. Sada ja kao sportski radnik koji vodi šah želim da se obratim u određenim situacijama koje nastanu u mom klubu određenim osobama u našem gradu, ja ne znam ko je to. Imaju ljude koji nisu upućeni u situaciju u kojoj se mi nalazimo. Na primer, kada mi vršimo konkurs za sportski deo, za budžet grada, za sport, i onda oni traže takve neke sitnice, da mi kopiramo, da dobijemo od Saveza potvrdu da smo igrali, takve neke stvari. E, to je danas, u 21. veku prevaziđeno. Jednostavno nas ne čuju! Gluvi su za naše probleme.

 

Koji su primeri dobre prakse na koje Loznica treba da se ugleda? Koliko novca treba izdvojiti za šahovski klub na godišnjem nivou? Pošaljite im poruku, da Vas sada, možda, čuju!

 

Primer dobre prakse su Vladimirci, koji imaju sportskog radnika, kao i Šabac koji ima, čak, tri sportska radnika. Loznica nema nijednog! Neophodno je izdvojiti 500.000 dinara za godinu ali bismo i sa 200.000 hiljada bili zadovoljni. Ljubovija i Krupanj izdvajaju 300.000 do 400.000 godišnje, a imaju jedan šahovski klub. Loznica ih ima pet, a to je suma od 360.000 dinara godišnje, a to nije ništa.

 

Razgovarala: Katarina Despotović